Законом о основама образовања и васпитања, предвиђено је да се у први разред основне школе уписују сва деца која до почетка школске године имају најмање шест и по, а највише седам и по година. То значи да се за школску годину 2013/2014.(редован упис)уписују деца рођена 2006.године као и деца рођена у јануару и до краја фебруара 2007.године.

Деца рођена у периоду од 1.3.2007. до 31.8.2007. (узраст 6 до 6,5 година) могу, али не морају да се упишу у школу - уписују се након провере способности за полазак коју врше педагог и психолог школе. Редован упис у школама почиње 1.априла и траје до почетка школске године.  Упис врши секретар школе.

Родитељи/старатељи подносе за упис следећа документа:

- Извод из матичне књиге рођених

- Потврду лекара да је дете здравствено способно за полазак у школу.

- Потврду из обданишта о завршеном предшколском програму

Тестирање деце се обавља у психолошко-педагошкој служби школе.

Школа је дужна да упише дете које има пребивалиште на подручју школе, а уколико има просторних могућности може да упише и дете са подручја друге школе.

ПОШТОВАНИ РОДИТЕЉИ,

Полазак у школу је један од најважнијих догађаја не само у животу детета, већ у животу целе породице.Како ће се дете у школи снаћи умногоме зависи од дотадашњег његовог рњзвоја и васпитања али и од ваше спремности  и умешности да му у томе помогнете.Даћемо вам неке препоруке које могу помоћи да дете што боље припремите за школу. Приликом уписа детета у школу, родитељи попуњавају картон са основним подацима о ученику и анкету у којој се изјашњавају да ли ће дете похађати верску наставу или грађанско васпитање.

Развијајте код детета позитивне ставове према школи и учитељици

-Причајте му о школи као месту на коме ће пуно научити, радити занимљиве ствари, стећи нове другове

-Пружите детету реалну слику школе и дешавања у њој:реците му да га у школи чекају лаке и тешке ствари, лепе али понекад и ружне, да ће у школи учити али ће се и играти

-Никада некојте плашити дете школом, обавезама, нити му претити учитељицом

-Не говорите пред дететом негативно о учитељици, наставницима, наставном програму

Развијајте радне навике детета у извршавању школских обавеза

-Важно је да дете има простор за рад на коме ће моћи у миру да учи и пише своје задатке.У њему не треба да буде пуно садржаја који ће детету одвлачити пажњу

-Учење трба да буде свакодневна активност, увек у исто време

-Подстичите дете да му простор за рад буде уредан, да спреми прибор и друге ствари које су потребне за школу

      Научите дете на упоређивање и процењивање

-Дете треба да зна да ће га у школи оцењивати и упоређивати са другом децом

-Привикавајте га на такве ситуације указујући му на то да је свако дете у нечему боље, успешније од друге деце али исто тако у нечему слабије, мање успешно

-Научите га да је оцена релативна и да се може поправити

Развијајте код детета самопоуздање

-Избегавајте критике и казне јер оне само продубљују осећај неуспеха и несигурност

-Научите дете да се носи са неуспехом. Објасните му да је свако у нечему мање успешан: то је саставни део школовања и рада. Важно је да дете схвати да додатним трудом и упорношћу може постићи боље резултате.

-Родитељска очекивања треба ускладити са сазнајним могућностима и емоционалним потребама детета. Немојте 

од детета очекивати превише ( не могу сва деца бити одликаши )

-Похвалите дете за сваки напредак, труд који је уложило у раду. Покажите да вам је то важно.

-Подржавајте га да буде самостално.

-Ставите му јасно до знања да ваша љубав према њему не зависи од његове успешности

На време и у доброј атмосфери извршите техничке припреме

-Укључите дете у све активности

-На време обавестите дете о свим променама које следе

-Заједно са дететом набављајте потребан прибор и одећу за школу

Тестирање код психолога и педагога

Кроз разговор са родитељима, дечји цртеж породице, разговор и дружење са дететом и примену самог теста, стручни сарадници настоје да стекну што потпунији увид у целокупан дотадашњи развој и искуство детета, начин мишљења и закључивања, социјалну и емоционалну зрелост, како би се видело колико је дете зрело за полазак у школу.
Стога су неопотребне и погрешне специјалне припреме детета за тестирање у смислу учења неких садржаја.
Детету ћете највише помоћи и најбоље га припремити ако му објасните да се на тестирању дешавају њему познате ствари-да ће цртати и разговарати, одговарати на нека питања и решавати неке задатке, да ће нешто да зна, а нешто неће и да може да не зна и сме да погреши.

Веома је важно да баш ви-родитељи доведете дете на тестирање како би од вас добили податке породици и дотадашњем развоју детета. Потпуни подаци и искреност у разговору неопходни су искључиво у интересу детета и не смеју бити злоупотребљени.

После завршеног тестирања психолог или педагог ће вас обавестити о понашању детета и уопштено о постигнућима, и дати препоруке за даље напредовање детета.